Gastroenterologija je disciplina Interne medicine. Naziv joj potiče od grčkih riječi gastros (stomak), enteron (crijeva) i logos (nauka). Bavi se proučavanjem bolesti probavnog sistema i to kako bolesti Jednjaka, želuca, tankog creva, debelog creva, tako i bolesti bilijarnog sistema, pankreasa i peritoneuma.

Gastroskopija je endoskopska dijagnostička pretraga koja nam omogućuje prikaz sluznice i unutrašnjosti ždrijela, jednjaka, želuca i dvanaesnika. Navedena pretraga je nezaobilazna metoda dijagnostike kod bolesnika s problemima gornjeg dijela probavnog sistema.

Kojim bolesnicima je preporučljivo uraditi gastroskopiju?

Prvi i vrlo važan korak kod gastroskopije je prepoznavanje kojim bolesnicima je ona zaista potrebna, budući da se radi o proceduri koja se koristi samo kada postoji jasna indikacija. Pri tome je, osim indikacije, važno procijeniti i druge pridružene faktore koji postupak mogu otežati ili povećati rizik kod njenog izvođenja.

Pretragu je preporučljivo uraditi bolesnicima koji imaju:

• • Bol u gornjem delu stomaka.
  • GERB ili gastroezofagealnu refluksnu bolest karakterizovanu osećajem vraćanja kiselog sadržaja, žgaravicom ili pečenjem u području prsne kosti.
  • Mučnine, povraćanje ili proliv koji traju duže vrijeme.
  • Crnu stolicu ili krv u ispovraćanom sadržaju.
  • Otežano gutanje ili osećaj zaostajanja zalogaja hrane, što može biti uzrokovano suženjem ili tumorom u gornjem delu probavnog trakta.
  • Patološke rezultate nalaza drugih dijagnostičkih metoda (rendgen, računarska tomografija, magnetna rezonanca).
  • Vađenje stranog tela.

Pre planirane gastroskopije lekar i medicinska sestra će pregledati sve podatke vezane za dosadašnje bolesti i eventualne hirurške zahvate te će bolesniku dati potrebna uputstva. Bolesnik ne sme uzimati ništa na usta 6-8 sati pre samog postupka, ili čak i duže ako se sumnja na otežano pražnjenje želuca. Većina lekova može se nastaviti uzimati nesmetano, ali svakako se u tom slučaju treba dodatno posavetovati sa lekarom, s obzirom da je kod nekih lekova (kao što su antidijabetici i antikoagulansi) potrebno podešavanje doze ili čak izostavljanje terapije.

Kako je rizik infekcije vezan za rutinsku dijagnostičku gastroskopiju nizak, antibiotska profilaksa se ne preporučuje. Osim toga, pre gastroskopije nije nužno kod bolesnika rutinski raditi laboratorijske pretrage, rendgen pluća ili elektrokardiogram (EKG). Nakon detaljnih objašnjenja vezanih za pretragu, potrebno je da bolesnik potpiše pristanak za podvrgavanje pretrazi.

Tehnika izvođenja gastroskopije

Gastroskopija se provodi savitljivim instrumentom koji čini tanka i glatka cev debljine oko 8 milimetara, sa kamerom i rasvetom na vrhu. Digitalna tehnologija omogućava prenos višestruko uvećane slike visoke rezolucije na ekran monitora, što osigurava detaljnu analizu sluznice te prepoznavanje i najmanjih patoloških promena.

Pre pregleda bolesnik će od lekara i medicinske sestre dobiti jasna uputstva o načinu izvođenja pretrage te na koji će način tokom pretrage sarađivati (s naglaskom na način disanja i opuštanje). Naime, cilj pretrage je u potrebnom vremenu (otprilike 5-7 minuta) učiniti detaljan pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog crijeva, zato je saradnja bolesnika neophodna.

Tokom samog pregleda bolesnik je smešten ležeći na levom boku, a u usta bolesnika se postavlja usnik koji je potrebno lagano prihvatiti zubima. Isti služi za zaštitu bolesnikovih zuba, ali i endoskopskog aparata. Ukoliko bolesnik nosi zubnu protezu koja nije fiksirana, potrebno ju je odstraniti pre pregleda.

Neki lekari koriste lokalni anestetik najčešće u vidu spreja koji se aplicira u ždrelo kako bi se olakšalo uvođenje endoskopa. Izuzetno je važno da, uprkos nelagodi koja je prisutna tokom pregleda, bolesnik bude što opušteniji kako bi uvođenje endoskopa bilo što laganije, a time i konačno izvođenje pretrage.

Po završetku gastroskopije kod koje nije izvršen neki od terapijskih zahvata bolesnik može normalno piti i jesti. Većina bolesnika se oseća sasvim dobro vrlo brzo nakon pregleda, ali deo njih ipak oseća određenu slabost i nelagodu, zbog čega se preporučuje pošteda od većih napora do kraja dana.

PRIPREMA ZA GASTROSKOPIJU

Jedan dan pre pregleda jesi lakšu hranu i ne večerati posle 20h.   Na dan intervencije:   • obavezno piti  terapiju za srce i povišen krvni pritisak u toku pripreme i na dan snimanja • pet dana pre snimanja ne uzimati antiagregacionu  terapiju • oosobe koje boluju od dijabetesa na oralnoj hipoglikemijskoj terapiji na dan pripreme i na dan pregleda ne uzimaju terapiju • osobe sa visokim krvnim pritiskom da češće kontrolišu pritisak tokom pripreme • poneti sa sobom na dan intervencije lagani doručak i vodu   • ukoliko na peroralnoj antikoagulatnoj terapiji prevesti na nisko molekularni heparin • u slučaju ranijih kardio‐hirurških intervencija  obratiti  pažnju da li treba preventivna antibiotska terapija

KOLONOSKOPIJA

Kolonoskopija je endoskopska metoda pomoću koje se optimalno može vizualizirati sluznica debelog creva i završnog dela tankog creva. Njen naziv je spoj dve starogrčke reči: „kolon“, što znači debelo crevo i „skopein“ što znači gledam.

Šta je kolonoskopija?

Kolonoskopija je metoda kod koje se pregled izvodi pomoću vrlo sofisticiranog uređaja – kolonoskopa. On se bazično sastoji od glave instrumenta gde se nalaze sve komandne tipke za upravljanje aparatom i savitljive gumene cevi prosečne dužine 110-130 centimetara, koja na samom vrhu ima izvor svetlosti s kamerom. Zahvaljujući komandama i vrlo savitljivoj cevi, pokretnoj u svim smerovima, moguće je pratiti izvijuganost creva, pa samim time pretragu učiniti što jednostavnijom i manje neugodnom.

Aparat se pasira kroz završni dio debelog creva (anus), te se posebnom zahtevnom tehnikom od strane gastroenterologa-endoskopičara pasira do u početak debelog crijeva (cekum). Savitljiva cev aparata je oko 80% prosečne dužine debelog crijeva, iako je najčešće kod iskusnih endoskopičara dovoljno i puno manje (svega 60-80 cm aparata za intubaciju cekuma) jer se crevo posebnom sukcijskom tehnikom „preslaže i navlači“ oko aparata.

Kolonoskopija je metoda koja nudi jako puno koristi za bolesnika s vrlo malim, prihvatljivim rizikom. Puno je osetljivija i specifičnija metoda od svih komplementarnih jer se s izježbanim ljudskim okom može videti najmanje promene sluznice. Zahvaljujući prvenstveno kolonoskopiji, oko 90% karcinoma debelog creva u ranoj fazi je izlečivo.

PRIPREMA ZA KOLONOSKOPIJU

Sedam dana pre snimanja ne jesti  hranu koja sadrži semenke (susam, grožđe, paradajz, papriku…) Dva dana pre zakazane intervencije: uzeti 2×2 tablete Dulcolax‐a, tečnosti i kašastu hranu.   Dana pre zakazanog snimanja:   • U 10h ujutru popiti jednu kesicu praška CitraFleet rastvorenog u 150ml vode.   Rastvor mešati 2‐3 minuta. Ako se ugreje sačekati da se ohladi pa popiti. Sačekati 15 minuta pa nastaviti sa unosom tečnosti. Na svakih sat vremena piti 250ml tečnosti dok traje efekat leka, tj. narednih 5 sati.   • U 16h popiti drugu kesicu praška CitraFleet rastvorenog u 150ml vode.   Rastvor meštati 2‐3 minuta. Ako se ugreje sačekati da se ohladi pa popiti. Sačekati 15 minuta pa nastaviti sa unosom tečnosti. Na svaki sat vremena piti 250ml tečnosti dok traje efekat leka, tj. narednih 7 sati.   • Uzimati samo bistri sok od jabuke, čajeve i vodu.   Na dan intervencije:   • obavezno piti  terapiju za srce i povišen krvni pritisak u toku pripreme i na dan snimanja • pet dana pre snimanja ne uzimati antiagregacionu terapiju • oosobe koje boluju od dijabetesa na oralnoj hipoglikemijskoj terapiji na dan pripreme i na dan pregleda ne uzimaju terapiju • osobe sa visokim krvnim pritiskom da češće kontrolišu pritisak tokom pripreme • poneti sa sobom na dan intervencije lagani doručak i vodu   • ukoliko na peroralnoj antikoagulatnoj terapiji prevesti na nisko molekularni heparin • u slučaju ranijih kardio‐hirurških intervencija  obratiti  pažnju da li treba preventivna antibiotska terapija • ukoliko je pacijent imao operaciju debelog creva da se javi u endoskopski kabinet radi uputstva o pripremi za intervenciju